Готово нетакнута природа Голије, три климатске зоне, долинска са брдском, прелазна и планинска пружају праву благодет за боравак и активан одмор толико потребан градском човеку. Ова ваздушна бања са непрегледним пашњацима, ливадама, ретким насељима, готово без индустрије, има највиши врх Јанков камен на 1833 м. Сурове зиме или миришљава лета и природна храна никога нису оставили равнодушним, па неће ни вас.golija

Стазе су лаке за ходање. Висинске разлике траже мало бољу кондицију. Користите патике, боље дубоке. Дужина кружних стаза је 9 и 12 км и крећу од Голијске реке.

Голија је највиша планина југозападне Србије, питома, богата шумом, ливадама и пашњацима, простире се у облику латиничног слова С, дужином од 32 km. Парк природе Голија обухвата површину од 75.183 хектара.

Због изузетне очуваности изворних природних вредности (извори, развијена густа речна мрежа, разуђен рељеф, плодно земљиште, богат и разноврстан биљни и животињски свет), али и културних вредности, на предлог Завода за заштиту природе Србије, MAB/UNESCO комитет је у оквиру Парка природе Голија прогласио Резерват биосфере Голија – Студеница, површине 53.804 ха.

Симбол Голије представљају реке Моравица и Студеница. Пробијајући се кроз планину, од изворишта до ушћа, Студеница је дубоко усекла корито у уску долину са неколико мањих и краћих клисура. Најдубља се пружа од Бажалског крша до испод ушћа реке Савошнице у Студеницу. Њена десна притока Изубра, са живописном клисурастом долином обраслом високом буковом и мешовитом шумом, у доњем току крије три водопада укупне висине око 20 m. Низводно, километар пред ушће, гради велики број слапова и букова.golija-planina

Речне долине раздвајају узвишења различитог облика и величине, често засечена серијом површи и тераса. Највиши врх Голије је Јанков камен (1833 m). Са њега, али и са Црног врха (1725 m), Радуловца (1785 m) и Бојевог Брда (1748 m) пружа се изузетан видик на пространства голијских шума, пашњака, ливада, али и даље на врхове Копаоника и обрисе Комова и Проклетија.

Голија слободно може да носи епитет ваздушне бање, у којој се разликују три климатска реона. Долински са брдским реоном обухвата просторе до 700 m, а карактерише са умерено континенталном климом модификованом утицајем околних планина. Прелазни реон обухвата просторе између 700 и 1300 m, са дугим и оштрим зимама и кратким, свежим летима. Зиме су са доста снежних падавина, а лета са топлим данима и свежим ноћима. Планински реон обухвата подручје са надморском висином преко 1300 m, карактеришу га оштре и хладне зиме и кратка прохладна лета. У сливу Голијске Моравице током целе године дува северац, који с једне стране доприноси да и у топлим летњим данима нема великих врућина, а зими, кад је интензивнији, доприноси стварању сметова. Крајем зиме и почетком пролећа јужни ветар убрзава топљење снега.

До сада је на Голији забележена 1091 врста живога света, од тога 117 врста и варијетата алги, 40 врста маховина, 7 врста лишајева и 75 врста гљива. Као што свако подручје има свој симбол и своје обележје, за Голију се слободно може рећи да је царство планинског јавора, који овде гради своје најлепше и најочуваније лишћарске и лишћарско-четинарске шуме. Са аспекта заштите планинског јавора и његових заједница, од великог значаја је чињеница да је ова врста преживела ледено доба и да је у свом изворном облику данас фрагментарно очувана.golija1

Због присуства 95 врста птица Голија је један од веома важних планинских орнитолошких европских центара. Њихово присуство у различитим типовима станишта, показује колико је разноврстан свет птица. Јеж, алпска ровчица, слепо куче, пух лешњикар, ласица, мрки медвед и вук само су неке од 22 врсте које су установљене на Голији. Од врста чији је лов дозвољен у оквиру ловишта Чемерница, Грабовица и Голија ту су срна, дивља свиња и зец. Уз ласицу, за коју је установљена трајна законска заштита, са аспекта заштите, и то као природне реткости значајно је још 9 врста, међу којима су и вук, сиви пух, веверица и мочварна ровка.