Кафана Код Мира

У средишту развоја Српске државе, на правцу Краљево – Рашка свој историјски али незаустављен значај пружа и једна од најстаријих кафана у нашој општини – Кафана “Код Мира” у Богутовцу. Смештена на раскрсници од које се са ибарског друма одвајао пут према планини Троглав и према градовима Ваљеву, Ужицу и Шапцу, ова и даље активна механа, како јој је гласио назив некада, пружа посетиоцима ужитак у јелу што јој је и основна намена, али и едукативни значај због своје очуваности заустављене у времену.

Зграду која је и данас у власништву породице Матовић, почео је да зида Сима Матовић трговац из Београда 1826. У списку механа Пожешке нахије из 1830, наводи се да је он платио порез за пола године 6 гроша, на основу чега се закључује да је механа тада била завршена и да је почела са радом. Зграда механе на левој обали Лопатнице, пре него што се улије у Ибар зидана је по узору на турске ханове за прихват трговачких каравана који су пролазили ибарским путем од Дубровника и Сарајева. Први власник Сима се поред механског посла бавио и трговином, имао је и бакалску радњу и трговао је дрветом. Како описује др. Милан Матијевић у књизи Краљевачке кафане, под кровом ове механе налазила се пекарница и дућан, а испод је био велики подрум и ледара. Пред механом се заустављала и пошта.Stara-kafana-Kod-Mira-630x484

После Симе Матовића посао са механом наставља његов син Милан, па за њим и његови синови Благоје, Љубиша и Милутин. Миланов син Благоје је 16. октобра 1901. добио “Уверење за лично механско право“. Ова дозвола и данас се налази у породичној документацији породице Матовић. Благоје је поред механе саградио и воденицу на Лопатници, такође је унапредио посао набавком посуђа из Чешке и прибора из Аустрије. Међу првима је набавио гас лампу “Петромакс“ којом је механа осветљавана.

Благојев син Драгутин наставља породични посао наследивши механу 1934. Дозвола под редним бројем 24277, од 21.12.1935 од Краљевске банске управе Моравске бановине, омогућава му “да може обављати угоститељску радњу под називом крчма“, овај докумен је такође у породичном власништву и данас. Док је Драгутин био власник крчма је имала две сале површине 70м2, шанк, кухињу и помоћну кухињу. Испод зграде била су два подрума за пиће и велика леденица са две коморе. У леденицу је стављан лед који је вађен из Ибра и чуван за лето, а чак је и продаван краљевачким кафеџијама.Kod-Mira-Kafana-630x472

Драгутин је у кафану унео бројне новине. Он је саградио 1935. малу хидроцентралу на реци Лопатници, која је осветљавала механу, али и простор испод ње. Иначе, ова кафана је и међу првима тада имала радиоапарат марке “Орион“. Механа је била отворена преко ноћи и имала је две собе за преноћиште.

Из тадашњег менија упамћена су бројна кувана јела, јагњеће и прасеће печење, пржене рибе, печене кокошке, мисирке, и патке. У штали је тада увек било пет, шест крава пу су гостима служени и кисело млеко, сир и кајмак. Многа од тадашњих јела и данас су на менију кафане и припремају се према аутентичним рецептима породично преношеним са колена на колено.

Драгутин је сам производио вино служено у крчми. Грожђе је куповао из Врњачке Бање, имао је свој муљач, бачве, бурад и пумпе за претакање вина.

Механа је радила до 1948. када је била национализована, а рад је наставила у саставу Лечилишта Богутовачке Бање, касније Земљорадничке задруге Богутовац. Због нерентабилности зартворена је 1968, свој безмало сада већ двовековни рад кафана је наставила одмах 1970. Рад је наставио Драгутинов млађи син Мирослав који је и данас власник ове чувене кафане са традицијом у понуди и гостопримству али и у живој историји.Peceno-prase-kod-Mira-630x472

Контакт информације

Електронска пошта: matkekv@yahoo.com
Телефон: +381 36 826 002

Богутовац